Преглед историје Ватикана, као и многих папа међу којима су неки били међу најнеморалнијим људима у историји.
Римокатоличка црква је институција која се представља као хришћанска, а највише се изругала Исусу Христу са својим нехришћанским учењима, политиком, ратовима, инквизицијом, неморалношћу...
Сарајевски Атентат и Први светски рат(Филм)
Написао М.Глигић
уторак, 03 јануар 2012 19:41
Сарајевски Атентат (Читав Филм)
Гаврило Принцип убија аустро-угарског пријестолонасљедника Фрању Фердинанда и његову жену Софију.
Основну улогу у атентату ће одиграти тајна српска терористичка организација Црна рука која је службено основана 10. липња 1910. године иако су њени чланови већ раније били укључени у терористичке операције и политичка убојства као на примјер убојство српског краља Александра Обреновића. Главни заповједник Црне Руке је био уједно и главни заповједник Српске војне обавјештајне службе пуковник Драгутин Димитријевић Апис. На подручју Босне Црна рука је контролирала организацију Млада Босна чији чланови ће извршити атентат.
Планови за убојство Фрање Фердинанда почели су се стварати тек пошто се тајним каналима у Српској обавјештајној служби на челу са Д.Д. Аписом сазнало да аустро-угарски пријестолонасљедник долази у Сарајево да надгледа војне вјежбе. Активностима на граници, пребацивању тројице младића са оружјем у Босну био је обавијештен српски премијер Никола Пашић који је наводно српском амбасадору у Монархији наредио да вијести пренесе државном врху међутим, он је то пренио превише дискретно, говорећи да су вјежбе и показивање моћи на српски вјерски празник можда превише провокативни. У самом атентату судјеловало је седам особа распоређених по маршрути од поља гдје су се одржавале вјежбе до Градске вијећнице:
Мехмед Мехмедбашић
Васа Чубриловић
Недељко Чабриновић је бацио бомбу на поворку, али је пријестолонасљедник одгурнуо бомбу са крова и она је пала на сљедећи аутомобил у колони.
Цветко Поповић
Данило Илић
Трифко Грабеж
Гаврило Принцип: као и остали атентатори низ улицу су чули експлозију бомбе и напустили своја мјеста. Необичним сплетом случајности, надвојводин аутомобил је у тренутку прошао поред Гаврила Принципа који је искористио прилику и потегао револвер. Првим хицем је погодио надвојводу а другим, намијењеним Оскару Поћореку, војвоткињу Софију. Он, као и остали атентатори су ухваћени и суђено им је од 12. до 28. листопада 1914. године. Аустро-Угарска монархија је одмах по доспијећу вијести о атентату оптужила Србију и њену владу за организирање преврата ван своје територије, затим провела само формалну истрагу. Вијест о убојству је била као поручена за Аустро-Угарску која је само тражила повод да зарати са Србијом, увјерена да ће је покорити и уништити једним ударцем. Намјере Аустро-Угарске најбоље се виде у ултиматуму упућеном Србији.
Први светски рат (Филм)
Први светски рат . За разлику од осталих верзија о првом светском рату ова је рађена пре доласка челичног комунизма па су саопстене неке истине о назови савезницима и свим издајницима Срба и Србије .
Овде имамо два исјечка из емисије "Караван". У емиси су приказани Шатор планина, Преодац, Момчилова кула, Гравско поље, Боровача, град, Обљај, родна куча Гаврила Принципа,Спуштање низ Шатор планину, Преодац-по Националној географији једно од најлепших села Европе...и још много тога ...
У мaтeмaтици, нajвeћa зaгoнeткa je квaдрaтурa кругa.У живoту, то je чoвeк. Квaдрaтурa кругa бaви се људимa кojи су oстaвили трaг вишe у oднoсу нa oкружeњe: ствaрaoцимa, инoвaтoримa, крeaтивним, тaлeнтoвaним, плeмeнитим и нeoбичним људимa и њихoвим судбинaмa.
Урeдник eмисиje Брaнкo Стaнкoвић aутoр је 18 дoкумeнтaрних филмoвa и двe дрaмe кoje су eкрaнизoвaнe нa РТС-у, а и мнoштвa дoкумeнтaрних eмисиja, кoje су, као и филмови, нaгрaђивaнe нa дoмaћим и мeђунaрoдним фeстивaлимa.
"ОГЉЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА"
Написао веб тим
петак, 02 децембар 2011 07:26
Књига представља свједочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године,
а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993. године. То је свједочанство о 1587 жртава, претежно дјеце и нејачи, мучених и на најзверскији начин побијених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживјели са тих губилишта, посебно преживјели из неколико јама, чије је казивање својевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своју гласовиту поему „Јама". О томе говоре не само Срби, жртве усташког геноцида, него и бројни иновјерци -- Хрвати и Муслимани, часни и честити људи који у тим љутим временима, како 1941. тако и деведесетих година прошлог вијека, нису гледали ко се како крсти и шта је коме на глави. Књига је стога страшно свједочанство о злу, оптужба за сва времена, али и трајни документ о величајним примерима добротворства и жртвовања човјека за човјека. Издавач књиге „Огњена Марија Ливањска" (четврто допуњено и проширено издање) је компанија „Nidda Verlag GmbH", односно „Вести", најтиражнија дневна новина у дијаспори.
Читав видео материјал са промоције можете преузети на свој рачунар кликом на линк:
