11. (субота) фебруар 2012. године у 19.00 часова, ресторан „Троглав“, Бачки Јарак, Нови Сад
Пријаве се примају у ресторану „Троглав“ у Бачком Јарку: Бранислав Росић, тел. +381 (0)21 847 587
Сваки сусрет Крајишника је подстрек за подсјећање на његовање обичаја, традицију, пјевање, свирање, књижевно и ликовно стваралаштво, сакупљање рукотворина, умотворина, историјске грађе крајишког спорта и других вредности везаних за живот Крајишника.
Значајан допринос томе дају и прела, која чувају завичај од заборава, подсјећајући на некадашње игранке и прела, као и зборове код цркве, подстичући жељу и потребу да се евоцирају успомене на родни крај и да се током године Крајишници срећу, друже и сарађују.
Прошле године у средишту подсјећања била су прела, која су се често претварала у игранке, тако да ће игранке ове године бити централни дио етно програма. Основну поруку овогодишњег прела упутиће нам наш пјесник:
Бадњи дан и Божић на парохији граховској прослављен је, молитвено, свечано и достојанствено, онако како то приличи православним хришћанима. Радост Христовог рођења, и превелика љубав Божија која исијава из овог празника, плијениле су душе свеколиког народа Божијег који се о Бадњој вечери и о Божићу сакупљао око своје цркве.
Свечано Бадње вечерње богослужење у Босанском Грахову окупило је мноштво граховљака, а нарочито дјеце, која на својим лицима нису крила радост коју упућују Христу као дјетету, као Оном који је у пећини рођен и у јаслама лежао-дјете био. Вечерње богослужење служио је парох граховски отац Александар Рељић који је на крају службе, послије прочитане божићне посланице патријарха српског Господина Иринеја, у својој проповједи нарочито истакао љубав Божију као центар свега, Љубав која ствара свијет, Љубав која га води и чува, Љубав која га спасава самим својим доласком на свијет, рођењем по тјелу, својим страдањем, смрћу на Крсту и Васкрсењем. Позвао је своје парохијане да имају љубави међу собом, као што Бог има љубави према нама, да се из љубави жртвујемо једни за друге, као што је из љубави према нама Отац жртвовао Сина свог, ради наш и ради нашега спасења, да љубављу својој покажемо да смо достојни да будемо наслједници Царства које нам је припремљено од постања свијета.
Гаврило Принцип убија аустро-угарског пријестолонасљедника Фрању Фердинанда и његову жену Софију.
Основну улогу у атентату ће одиграти тајна српска терористичка организација Црна рука која је службено основана 10. липња 1910. године иако су њени чланови већ раније били укључени у терористичке операције и политичка убојства као на примјер убојство српског краља Александра Обреновића. Главни заповједник Црне Руке је био уједно и главни заповједник Српске војне обавјештајне службе пуковник Драгутин Димитријевић Апис. На подручју Босне Црна рука је контролирала организацију Млада Босна чији чланови ће извршити атентат.
Планови за убојство Фрање Фердинанда почели су се стварати тек пошто се тајним каналима у Српској обавјештајној служби на челу са Д.Д. Аписом сазнало да аустро-угарски пријестолонасљедник долази у Сарајево да надгледа војне вјежбе. Активностима на граници, пребацивању тројице младића са оружјем у Босну био је обавијештен српски премијер Никола Пашић који је наводно српском амбасадору у Монархији наредио да вијести пренесе државном врху међутим, он је то пренио превише дискретно, говорећи да су вјежбе и показивање моћи на српски вјерски празник можда превише провокативни. У самом атентату судјеловало је седам особа распоређених по маршрути од поља гдје су се одржавале вјежбе до Градске вијећнице:
Мехмед Мехмедбашић
Васа Чубриловић
Недељко Чабриновић је бацио бомбу на поворку, али је пријестолонасљедник одгурнуо бомбу са крова и она је пала на сљедећи аутомобил у колони.
Цветко Поповић
Данило Илић
Трифко Грабеж
Гаврило Принцип: као и остали атентатори низ улицу су чули експлозију бомбе и напустили своја мјеста. Необичним сплетом случајности, надвојводин аутомобил је у тренутку прошао поред Гаврила Принципа који је искористио прилику и потегао револвер. Првим хицем је погодио надвојводу а другим, намијењеним Оскару Поћореку, војвоткињу Софију. Он, као и остали атентатори су ухваћени и суђено им је од 12. до 28. листопада 1914. године. Аустро-Угарска монархија је одмах по доспијећу вијести о атентату оптужила Србију и њену владу за организирање преврата ван своје територије, затим провела само формалну истрагу. Вијест о убојству је била као поручена за Аустро-Угарску која је само тражила повод да зарати са Србијом, увјерена да ће је покорити и уништити једним ударцем. Намјере Аустро-Угарске најбоље се виде у ултиматуму упућеном Србији.
Први светски рат (Филм)
Први светски рат . За разлику од осталих верзија о првом светском рату ова је рађена пре доласка челичног комунизма па су саопстене неке истине о назови савезницима и свим издајницима Срба и Србије .
Овде имамо два исјечка из емисије "Караван". У емиси су приказани Шатор планина, Преодац, Момчилова кула, Гравско поље, Боровача, град, Обљај, родна куча Гаврила Принципа,Спуштање низ Шатор планину, Преодац-по Националној географији једно од најлепших села Европе...и још много тога ...
ПОЗИВ НА ПЕУЉСКО ВЕЧЕ
Написао веб тим
Завичајно удружење грађана „Пеуље“, обавјештава
јавност да ће се 05.01.2012. године у Футогу, у ресторану „Марина“ са почетком у 18.00 часова одржати „ПЕУЉСКО ВЕЧЕ“.
На скуп се овим путем позивају сви Пеуљани и сва друга лица нама драги гости. Моле се сви заинтересовани да своје присуство потврде најкасније до 30.12.2011. године.
Све информације и резервације на телефоне: +381 63 562 605, и +381 21 897 445 Добро нам дошли! Завичајно удружење грађана „Пеуље“.
ИЗ СЈЕЋАЊА ПРОШЛОГОДИШЊЕГ ОКУПЉАЊА ПЕУЉАНА
На мали Никољдан, 26.12. 2010. године, кад се у Подинарју одвијао обичајни ритуал по имену Чаројице, некадашњи становници Пеуља, граховског села подно Шатор - планине, организовали су вече евоцирања успомена на ужи завичај и вриједности с родног прага. Било је милина видјети истородне душе, како у духу заједништва љубављу уздижу славу огранцима и плодовима личне лозе. Око 150 рођака и комшија у стилу високопросвјећених уживало је размјењујући упитне погледе и реченице сјете и поноса. Пристигли на зов припадности Пеуљани од Београда, Банатског Великог Села, Темерина, Бачке Паланке и домаћини Футожани. Наочигледни, постојани, прави горштаци, ако призовем доба ускоковања сви би могли бити свати Смиљанић Илије. Наравно, међу присутним било је и оних који нису Пеуљани, пријатеља и пословних другара, што је свакако комплимент скупу.
Није се претјеривало у некој званичности. У мини радно - културном дијелу чуло се образложење од челника Удружења, која је потреба уродила оснивањем, какве су намјере и циљеви у будућности ове организације. Свакако, залагање, подршка и улагање у приоритете села главни су мото и смисао. Под број један обнова и оспособљавање за служење цркве у част Светог Великомученика Георгија, гдје су направљени први кораци куповином звона и осталих сасуда неопходних за усправност светиње. Те је истицана радост сретања на Илинданском збору у завичају, као и похођење љепота и знаменитости заједничког добра ширег значаја, поносне Шатор - планине. Под остало и обавезујуће, као и свугдје долазе обиласци гробаља, међусобна хумана солидарност (подршка талентованом подмлатку, саосјећање недај Боже болесног и заузимање за унапређење ближњег) поправка путева, и изим свих обавеза што чешћа најдража милошта погледа на огњиште. Поменуто чува од заборава и свједочи да није узалудно свитало подно Гњата. За предивно сабрање у ресторану ,,Марина‘‘ у Футогу, заслужни су иницијатори идеје Шпиро Блешић, Драган Балаћ и Симо Тривуновић. Благослов животу и скупу је дала својим присуством најстарија Пеуљка Ружа Ђукић 1925. годиште. А завичајни прилог је проистек`о појавом дјевојке Милијане која је одважно из Пеуља пристигла међу своје. Цјелу вече одржавајући веселу атмосферу подстакла је присутне на већу завичајну одлучност. Госте је забављао пјесмом Ранко Станић - Џими са пратећим оркестром. Уз топлу поздравну ријеч Шпире Блешића, прозно - поетски је зборио забављач, хармоникаш Браниша Ђукић, у овој прилици ,,свој на своме‘‘, пјесник Јован Михаjило, и још је добронамјерно комшијски стихословила потписница овог записа. Битно је напоменути да данас Пеуљана, као и свих Срба има диљем земаљског шара. Деведесет пета минулог вјека је трајно нарушила слику живописног села, које учмало у дрјемежу испраћа годишња доба вјерујући у васкрснуће. Оновремено познато по видарици Боји Гашић, владарки судбина, историјски срећнијег доба. Још живи успомена на њу у легенди и анегдоти као и трагови одласка у напредак профилисаних Пеуљана од занатлија до највиших научних титула. Све су то изданци Горњих и Доњих Пеуља. Са презименима Балаћ, Блешић, Гверо, Гашић, Галић, Ђукић, Шормаз, Ћућуз, Шегрт, Ћалић, Тривуновић, Шкапина, Иветић, Иванковић, Дмитровић, Карагић, Деспенић и Николаш.
На радост иницијаторима, са жељама за благослов и вјером у успјех намјера.
